vilinski kralj (prevod sa nemackog)
vilinski kralj (prevod sa nemackog).docx — Apotheoza
Вилински краљ
Ко то јаше кроз таму док ветар је јак?
Тутње отац и син кроз ледени мрак.
Отац стеже сина, прибија уз тело,
Штити своје мрзло дете којем гори чело.
„Сине, зар ти се то на лицу језа скрила?”
„Зар не видиш, оче, краља свих вила?
Вилинског Краља са круном и плаштом?”
„То ти се магла игра маштом.”
„Сад пођи, драги синко, к’ мени,
Где свила се злати и цвеће шарени.
Играћемо се тамо до миле воље,
Ти пусти очеве руке и стегни моје!”
„Тата, тата, зар не чујеш шта ми све нуди?
Зар не чујеш шапат злокобне ћуди?”
„Доста више, сине, смири се и ћути,
То само суво лишће под ветром дрхти.”
„Врли синко, зар ме не желиш крај себе?
Моје чедне кћери већ чекају на тебе.
У дубокој ноћи водиће врзина кола,
За тебе певати и плесати док не пукне зора!”
„Оче, гледај! Тамо стоји у суморној злоби
Краљева кћерка, знак несрећне коби!”
„Побогу, дете, глава ти лута, а храброст трза!
То није каква кћерка, већ жалосна врба.”
„Сваки мишић, свака кост, твоје тело ми је мило,
Крени к мени одмах или буди счепан силом!”
„Оче, он ме држи, вуче ме и гребе!
Отеће ме силом! Желе узет’ мене!”
Саблазни се отац, стегне свог пастува,
Јаше као бесан вихор сина да сачува.
Улети кроз авлију, блед као кип —
У рукама му лежи леш што бејаше му син.
Comments